Intervju za Online Časopis Zdrav Život

Zdrav Život: Kako si saznala za Barbaru i kako si se odlučila da učiš kod nje?

 

Katarina: Moj prvi kontakt sa Barbarom Brennan bio je kroz njenu knjigu Ruke Koje Lece (Hands of Light) oko 2000-te godine. Kod Barbare mi se svidelo sto je na neki način demistifikovala bioenergetski rad, i sa “nekolicine nadarenih ili odabranih” uspela da dovede svakog čitaoca bar pred pomisao ”pa možda i ja mogu ovo da radim”. Ovu vrstu fenomena je dovela na jedan prizeman nivo, čak do te mere da je njena škola, koja postoji već oko 27 godina, dobila status koledža u SAD. Njen strukturalni, jasan i direktan način prilaska ovoj vrsti terapije mi se jako svideo. I naravno, mikroskopski rad na sebi, na sopstvenim blokovima, strahovima , emocijama, traumama itd. me je jako privukao, tako da sam se 2004. i upisala u školu koja traje četiri godine. 

 

Zdrav Život: Malo podataka o Barbari, njenom životu, karijeri....?

 

Katarina: Barbara je završila postdiplomske studije iz atmosferske fizike nakon čega je radila oko pet godina za NASA-u. U to vreme je započela i trening u oblasti psiho-terapije. Uskoro je iz naučnog rada prešla u psihoterapeutski kada je i po prvi put počela da opaža energetsko polje oko tela svojih klijenata. 

Nakon dužeg posmatranja ovog fenomena, primetila je da karakterologija i priroda klijenta odgovara dinamici koja se odigrava u energetskom polju. Počela je da povezuje psihoterapeutski rad i energetski rad i to interesovanje ju je dovelo do Johna Pierakosa i Alexandra Lowena, oba psihijatra po profesiji, koji su jedni od prvih u toj struci počeli da povezuju fizičko telo i psihu čoveka. Kasnije nastavlja da radi sa dr. Pierakosom koji osniva institut Core Energetics gde integriše psihologiju i energetski rad sa kanalisanim materijalom svoje supruge, Eve Pierakos, poznat kao Pathwork. Barbara je živela u Pathwork komuni devet godina radeći na sebi, uklanjajući svoje blokove, strahove, i ostale unutrašnje prepreke na sopstvenom putu integracije. 

Tek nakon tog perioda pomnog rada na sebi se usudjuje da otvori svoju privatnu praksu u New Yorku gde radi oko 15 godina. Bila je bukirana i po šest meseci unapred. U jednom slučaju, osoba koja je čekala na terapiju je umrlaa a da nikad nije ni stigla kod Barbare na tretman. Tada je shvatila da treba da prenese svoje znanje kako bi što više ljudi moglo da dobije pomoć na vreme. Došla je na ideju da osnuje školu koja bi pružila trening profesionalnim bioenergetičarima. Tako je 1983. osnovana Barbara Brennan School of Healing u SAD, a sada već postoje ogranci u Evropi i Japanu, gde dolaze ljudi iz svih delova sveta, sa svih kontinenata. 

 

Zdrav Život: Danas ima puno ljudi i škola tzv. "bioenergetskog" lečenja. Koliko im se može verovati po tvom mišljenju? 

 

Katarina: Integritet i etika su početne tačke odakle čovek treba da krene kad prilazi svakoj školi u bilo kojoj oblasti znanja, pa tako i u bioenergetici.  Dok postoje ove dve komponente, sa čistom namerom da se doprinese evoluciji svesnosti individue, na sigurnom ste. I naravno uvek treba krenuti od sebe i svog osećaja kad se ispituje novi teren. Ima mnogo divnih ljudi i škola koje se posvećuju ovoj vrsti rada. Tako da je moj predlog da čovek bude u kontaktu sa sobom i sam vidi šta mu je potrebno u ovom trenutku u životu. Po mom skromnom mišljenju, škole koje insistiraju prvenstveno na radu na sebi su na vrhu liste. Ako se čovek ne suoči sa sopstvenim egom, strahom, blokom neće bas moći efikasno da asistira ni svom klijentu u procesu isceljenja koji često ide dublje u unutrašnjost osobe nego što je samo odredjena bioenergetska tehnika. 

 

Zdrav Život: Šta je posebno što izdvaja Barbarinu školu? 

 

Katarina: Upravo to, rad na sebi. Ne mogu dovoljno naglasiti koliko je to od suštinske važnosti u treningu za ovu vrstu rada. Barbarina škola se zasniva na radu na sebi (na bazi Pathworka) kome se postepeno dodaju tehnike lečenja rukama. Sa svakim pomerajem na tom polju sledi i tehnika koja se mnogo bolje i brže sprovodi kad čovek sam nije na istoj zablokiran. Naravno, to ne znači da kad izadjete iz Barbarine škole nemate nikakve blokove ali tad ste ih bar svesni i nastavljate da radite na njima. Ne mešate svoje blokove sa blokovima klijenta, a toje veoma važno. 

 

Zdrav Život: Da li ti se ljudi obraćaju najviše zbog fizičkih bolesti, psihičkih problema, ili nečeg drugog? 

 

Katarina: Mnogi ljudi dolaze zbog zdravstvenih izazova, ali u poslednje vreme sve više zbog psiho-fizičkog i emotivnog stanja. Jer setite se, naša egzistencija u ovom telu obuhvata fizički, emotivni, mentalni kao i duhovni aspekt. Nemoguće je isključivo posmatrati samo odredjenu fizičku tegobu a ne ući u psihu i emociju ili ubedjenje koje leži ispod spoljašnjeg simptoma. Zapravo, telo je poslednja dimenzija na kojoj se manifestuje stanje svesnosti. Ono je mnogo ranije vidljivo na ostalim nivoima polja i spušta se od viših ka nižim nivoima ( postoji sedam nivoa polja). 

 

Zdrav Život: Da li se, pre nego što pristupiš "lečenju" ili "radu" sa nekom osobom upitaš ili na neki način proveri da li je Božija volja da uopšte radiš sa njom? 

 

Katarina: Stvari u ovoj, kao i u drugim dimenzijama, funkcionišu na bazi frekvencije.  Ljudi koji dolaze u moju praksu, kao i u kontakt sa bilo kim drugim u svom životu, imaju svoje unutrašnje vodstvo i osećaj da dodju u taj kontakt. Upravo u to verujem, u božansko u svakoj osobi koja hoda ovom planetom. Naravno, ako nemam trening da pomognem u odredjenim situacijama, uputim osobu na stručnjaka u toj oblasti. 

 

Zdrav Život: Kako rad koji se praktikuje u tvojoj školi doprinosi duhovnom rastu, i kod onoga sa kime se radi i kod onoga ko radi...? 

 

Katarina: U Barbarinu školu sam isključivo krenula da bih došla u kontakt sa sobom, upoznala svoje pravo ja i počela da kreiram život koji želim. Moja namera nije bila da postanem healer niti da se time bavim. Ta duboka transformacija koju čovek doživi u sebi, nosi sa sobom dok je živ…a i nakon ove inkarnacije. Jednostavno, evoluciija svesnosti ne poznaje granice prostora i vremena. Duhovni rast je bio moj primarni cilj u BBSH. Kako je vreme prolazilo, za vreme te četiri godine treninga, promene u mom životu bile su neopisive, kako u unutrašnjem tako i u spoljašnjem zivotu. Prirodno, čovek poželi da to podeli i sa drugima tako da se moja želja za duhovnim rastom i razvojem, praćena energetskim radom, pretočila i u želju da asistiram i drugima na njihovom putu. Naravno svaka osoba sa kojom dodjem u kontakt reflektira i neki deo mene. Seanse i lične terapije se nastvaljaju…škola kao da je bila samo početak. Kada se ova vrsta terapije radi sa pravog mesta, čovek se moze osetiti umornimm na kraju dana, ali definitivno ispunjenim. 

 

Zdrav Život:  Ja sam lično skeptičan po pitanju toga da se bioenergetska terapija uopšte može naplaćivati (to nije dar koji je kupljen od bilo koga niti se može kupiti). Šta ti kažeš na to? 

Katarina: Ne znam zasto takvo mišljenje postoji u narodu, da budem iskrena. Kad se bavite ovom vrstom rada, to pitanje se često javlja, a interesanto, nikada se ne javlja kod masaže, akupunkture, lekara, inženjera ili bilo koje druge profesije. Ako ne naplaćujete svoje usluge u bioenergetskoj praksi, onda morate naći drugi posao da biste od necega živeli i podmirili svoje potrebe. Teško da ćete imati energije i želje da radite tretmane nakog dugog dana na poslu. Sav talent i dar koji imate u ovoj oblasti će biti izgubljen i neiskorišten , danas kad toliko ljudi ima potrebu za ovakvim uslugama. Da živimo u plemenskim zajednicama, gde je postojao medicine man ili woman, ne bi ni bilo potrebe za ovom polemikom. Svi članovi plemena su živeli zajedno i razmenjivali dobra i usluge. Danas su vremena drugačija i čovek mora biti praktičan. Novac je vrsta energije i naplaćivanje terapije vidim kao razmenu energije. Reciprocitet, davanje i uzimanje je i osnova zdravog odnosa. E sad, koliko neko naplaćuje, da li preteruje i zloupotrebljava bolest ljudi i njihovu nadu, je druga tema. Naravno cene se prilagodjavaju mestu i okolnostima. 

Zdrav Život: I šta bi ti još iznela kao zanimljivo...?

 

Katarina: Sve više ljudi traga za pravim ja, kontaktom sa sobom, nekim dubljim smislom života. Iako globalna ekonomska i politička situacija nije nimalo ružičasta, sa druge strane postoji pozitivan talas u evoluciji ljudske svesnosti. Raduje me što sam deo toga ali isto tako sam duboko počastvovana poverenjem koje mi ljudi daju svaki dan čineći me delom njihovog puta.