Poznata kao Muladhara na sanskritu, što u prevodu znači Koren, prva čakra predstavlja bazu energetskog polja. Nalazi se upravo u samoj osnovi torza, izmedju polnih organa i anusa, i svojim vrhom dotiče coccyx ili repić. Njenim radom stvara se energetska "pumpa" koja podstiče tok energije kroz celo fizičko telo i auru. Ta energija, iz temelja, nastavlja da se kreće vertikalnim pravcem sve do sedme čakre. Ovaj tok je poznat kao vertikalni energetski tok i u njemu se spajaju vrhovi anteriornog i posteriornog aspekta svake čakre (slika 1).
Iz ovog kratkog opisa možete videti koliki je značaj dobrog rada prve čakre. Ako temelj kuće nije pravilno postavljen, sve što se nadgradi na taj temelj neće biti stabilno, niti u ravnoteži sa ostalim delovima kuće. Tako je i sa fizičkim i energetskim telom ljudskog bića: ako prva čakra ne funkcioniše dobro i ne napaja se dovoljnom količinom energije iz zemlje, energija koja dolazi do ostalih delova tela i čakri biće znatno oslabljena. Iako svaka čakra nezavisno od prve uzima energiju iz energetskog polja, metabolizam te energije, u njenom toku kroz celo telo i auru, neće biti potpun ni slobodan.
Svaka čakra predstavlja ulaz u odredjeno telo: emocionalno, mentalno, astralno, itd. Prva čakra je ulaz u fizičku oblast našeg postojanja. Zavisno od njenog funkcionisanja, zavisi u velikom i naše zdravstveno stanje. Svaka bolest fizičkog tela nosi sa sobom nedovoljno ili pak nepravilno funkcionisanje prve čakre. Fizički organi koji neposredno dobijaju energiju od prve čakre su svi delovi tela koji se nalaze u njenoj neposrednoj blizini kao što su donji deo kičme, tačnije repić, zatim kosti, polni organi, naročito kod muškarca, noge i mada lokalizovani podalje od prve čakre, bubrezi, što ćemo objasniti kasnije.
Element prve čakre je zemlja, tako da svi nedostaci minerala, vitamina kao i bolesti kostiju, imaju koren u nedovoljnom funkcionisanju ove čakre. Naravno, ovo je pojednostavljen pristup, jer nijedno zdravstveno stanje ne uključuje samo rad jedne čakre. Radije je to kompleksna dinamika puno faktora (svesnosti, odnosa, emotivnih stanja, načina života, trauma, lične istorije, itd.).
Kao što smo pomenuli u uvodnom članku, tlo pod nogama ili ova stabilna energija zemlje, je jako bitna za uravnoteženo stanje nervnog sistema. Ako pogledate u anatomiju nervnog sistema, videćete da se grana kao drvo kroz celo telo, a koren je od izuzetne važnosti za život drveta.
Ono što nas najviše "odvaja" od tla, što donosi najviše nestabilnosti celokupnom sistemu, jeste strah. Zato se on smatra najvećim neprijateljem prve čakre. Kada smo uplašeni, ili je naš opstanak na bilo koji način ugrožen, odredjeni fiziološki procesi se dešavaju: nadbubrežne žlezde povećavaju lučenje adrenalina, što rezultira naletom energije i osećaja povećane snage kako bi se opasnost ili suočila, ili pak izbegla. Ceo ovaj proces stavlja periferni nervni sistem u stanje pripravnosti i alarma. Kada opasnost prodje, telo se polako vraća u stanje opuštenosti. Ovde nam i postaje kristalno jasno zašto bubrezima vlada prva čakra. U tradicionalnoj kineskoj medicini svaki organ ima odredjenu emociju koja utiče na njega, a u slučaju bubrega to je strah.
Gore opisan proces je normalan mehanizam koji se razvijao tokom evolucije i koji nam je priroda dala da bi osigurala opstanak naše vrste. Nisu svi strahovi negativni i loši. To je u stvari stanje koje nas iz nesigurnosti i opasnosti dovodi u ponovnu sigurnost; deluje kao alarm kad stvari nisu bezbedne po naš opstanak (ako nema zdrave doze straha, mnogi od nas bi stradali pri najobičnijem prelaženju ulice). Znači strah je nešto što u stvari čuva život.
Problem medjutim nastaje kad se ostane u stanju straha čak i kad je opasnost prošla. To hronično bivanje u pripravnosti iscrpljuje bubrege i rad nadbubrežnih žlezda (adrenalna iscrpljenost), što dalje utiče na rad endokrinog sistema (koji je pak blisko povezan sa svim ostalim sistemima u telu), zatvara se ceo fizicki i energetski sistem i stvara tenzija u muskulatorno-skeletnom sistemu. Čitavo fizičko, kao i energetsko telo se "skuplja", što se može reći i za čakre, i sve manje energije ulazi u naš sistem. Osoba počinje da živi u opasnosti čak i kada ista nije realno prisutna. Naš ceo nervni sistem i način na koji se povezuju neuroni, počinje da sledi ovo stanje tenzije...drugim rečima telo i psiha sada dolaze u službu straha. Mi počinjemo da verujemo da je ovaj svet zaista opasno, nesigurno mesto gde čovek uvek mora da je na oprezu. I zatim počinjemo da delujemo na takav način da sebe "štitimo" i izbegavamo opasnosti ili ono što mislimo da je opasnost. Tako ceo život izgradjujemo na osnovama kompleksnih odbrana. Kao poledica straha javlja se često izolovanost, jer na "sigurnom" smo samo kad smo sami i kad se osećamo dobro skriveni od drugih ljudi i situacija koje su potencijalna opasanost (sto često priziva još više straha i stagnacije). I to je začaran krug. Nalazimo se u mišolovci straha.
Hajde da napravimo kratku pauzu i na trenutak se povežemo sa svojim telom. Kakvo vam je disanje: Duboko ili plitko, ubrzano ili opušteno? Kakvo je stanje mišića, osećate li tenziju u bilo kom delu tela, ledjima, vilici ili pak vratu? Osmotrite svoje stanje i primetite šta se desilo samo dok ste čitali o strahu i energiji koju on nosi sa sobom. Zapišite svoje opservacije.
Sada ćemo se pozabaviti šizoidnom karakternom strukturom čiji je razvoj narušen traumom u vrlo ranim danima života. Ova karakterna struktura je prva u nizu od pet osnovnih iz prostog razloga što se desila najranije, u prenatalnom periodu, u toku ili neposredno nakon rodjenja.
Osoba koja razvije šizoidnu karakternu strukturu kao primarni način organizovanja energije u svom sistemu, jednom rečju je bila neželjeno dete. Za vreme trudnoće, majka je imala svoja konfliktna osećanja u vezi deteta koje je nosila: trudnoća se desila neplanirano, odnos sa partnerom nije bio zadovoljavajući, postojanje egzistencijalnih problema, itd. Imati dete, u situaciji u kojoj je majka bila, izgledalo je samo kao dodatni teret. Ovakva poruka se prenosi detetu, nesvesno ili svesno od strane majke već u ovoj ranoj fazi. Ponekad se razmatra i mogućnost abortusa i fetus ne samo da dobija poruku da nije željen, već i da postoji mogucnost njegovog uništenja. Takodje bitno je pomenuti da u vreme ratova, gladi i nemaštine, kolektivno tlo na koje stižemo ne daje osećaj dobrodšlice, već velike doze egzistencijalnog straha koji se kolektivno dodatno intenzivira.
Ovo je bio prvi kontakt sa "tlom" za neke od nas. Ovo su izuzetno veliki i rani strahovi u odnosu na ekstremno mali kapacitet fetusa da se nosi sa njima. Već tada počinje da se razvija svesnost da nije bezbedno biti u kontaktu sa tlom, biti u materijalnom svetu.
Ponekad situacija nije tako ekstremna pre porodjaja, već se komplikacije mogu desiti u toku samog porodjaja (obmotavanje pupčane vrpce oko vrata, poprečan polozaj bebe, prisilno izvlačenje infanta, carski rez, itd.).
Veliko prisustvo straha koje pokupimo iz okruženja, uticaće na nas tako sto ćemo još u vrlo ranim danima života stegnuti mišiće i "zamrznuti" tok energije u svom telu, sve to sa ciljem da izbegnemo opasnost: ako me ne vide, ako se ne pomeram puno i ne pravim buku, ako sam nevidljiv, spašću se opasnosti. Jednostavno zaustavljanjem svoje životne sile verujemo da ćemo sačuvati život. Kontradikcija, da će zaustavljanje života pospešiti život stvara veliki unutrašnji rascep oko koga se kasnije gradi ceo zivot.
Ovakva svesnost i verovanje, imaće za posledicu slabo razvojeno fizičko telo: mršava i visoka figura sa izduženim udovima, glava naklonjena na levu ili desnu stranu (u predelu vrata) sa odsutnim izrazom očiju, bilateralna asimetrija tela, skolioza, mala mišićna masa. Naš osnovni odbrambeni sistem će biti energetsko napuštanje mesta, prvenstveno svog fizičkog tela, nedostatak prisustva i fokusa. To su u isto vreme simptomi nedovoljnog funkcionisanja prve čakre.
Zbog svoje nevoljnosti da budu u fizičkoj dimenziji, ovakve osobe će imati jaku inklinaciju ka duhovnim sferama i spiritualnim praktikama, što će dalje, u njihovom slučaju, oslabiti fizičko prisustvo. Kao posledica mogu se javiti egzistencijalne poteškoće u životu, kao što su posao, nedostatak novca, problemi sa prostorom za život, itd.
Osobe sa dominantnom šizoidnom karakternom strukturom imaju vrlo razvijenu senzitivnost, kreativnost i razumevanje za druge, ali i poteškoću u ostvarivanju i ispoljavanju svojih kreativnih ideja na fizičkom planu. Da bi u tome bile uspesne, neophodno je da se utelove, koliko toliko, i dozvole da životna sila poteče kroz fizičko telo.
Opravdano se pitate, kako izaći iz ovog stanja, kako sebi pomoći, ima li leka?
Dobra vest je: ima.
Loša vest, za neke od nas, biće da je to moguće samo kroz suočavanje sa strahom i užasom koji nosimo u sebi. Energetski blokovi stvaraju se na taj način što je neka emocija, i energija koju ona nosi sa sobom, zaustavljena i nije dovršila svoju putanju. U ovom slučaju to je strah koji smo, da ne bi osećali, zamrzli ko zna kada i koliko puta. A zajedno sa njim, zamrzli smo i svoju životnu silu. Jedini način da se život u nama pokrene, jeste da se suočimo sa strahom i dozvolimo mu da se oslobodi kroz telo i završi svoju putanju.
Ceo ovaj proces je vrlo delikatan i ne možemo ga proći sami ( jer upravo se trauma desila kad smo osećali nedostatak podrške i kad smo bili sami). U tom slučaju, osećaj sigurnosti i bezbednosti sa vašim terapeutom je od ogromnog značaja.
Hajde da se ponovo povežemo sa fizičkim telom. Osećate li bilo koje senzacije u telu nakon čitanja karakteristika ove karakterne strukture? Tenzija u vratu, oko kočme, nogama? Da li prepoznajete sličnosti koje možda imate sa šizoidnim karakterom? Zapišite svoje realizacije.
Kako budemo proučavali ostale karakterne strukture imacete priliku da napravite mapu svog odbrambenog sistema, ega, rane i svega onoga što zapravo niste vi. I tek nakon toga otpočinje pravo putovanje: pronalaženje svog pravog, autentičnog ja i otkrivanje svrhe inkarnacije i svog dara koji smo došli da podelimo sa čovečanstvom.
Nadam se da vas je ovaj članak bar malo inspirisao da pogledate dublje u svoje strahove, jer samo radom na sebi i ličnim blokovima i konfliktima, stagnantnim emocijama, itd. možemo započeti promene i u kolektivnom. Samo menjajući sebe možemo promeniti svet i doprineti stvaranju boljih uslova za život na ovoj planeti.
Budite dobro i zdravo.
Dodaj komentar