Noja Rao -Drvo Svetlosti

Bio jednom jedan seoski poglavica koji je odlutao duboko u amazonsku džunglu, Na obali reke Ukajali naišao je na visoko drvo i bio zaprepašćen preobražajima koji su se dešavali na njegove oči. Ptice koje su čučale na granama tog drveta pretvarale su se u ribe i ronile duboko u vodu. Ribe koje su plivale u senci drveta pretvarale su se u ptice i odletale u visine. Shvativši da je svedok čudesa, pokorno i tiho je odšetao natrag u selo.

Te noći drvo se poglavici javilo u snu  reklo mu da ako upotrebi njegovu lekovitu koru, i on sam će biti sposoban da leti.

Odatle i dolazi ime ove moćnog drveta – Noja Rao. Na jeziku plemena Šipibo Noja znači letenje, dok se Rao odnosi na Duh Biljaka. Noja Rao je takođe poznato pod imenom Drvo Svetlosti zbog njegovog lišća koje svetli u mraku. U Mahua Šipibo tradiciji, dijeta u kojoj se konzumira čaj od kore ovog drveta smatra se veoma važnim delom procesa na putu da se postane iscelitelj.
Baš ta činjenica podstakla je facilitatora nase grupe da sa svom ljubaznošću ovog sveta insistira da držim dijetu sa Noja Rao za vreme ceremonija ajauaske. Zapravo, smatra se da je iskustvo sa ajauaskom mnogo snažnije kada se drži dijeta sa odredjenim biljkama, jer  ajauaska nam pomaže da se otvorimo za mnogo dublji rad i vođstvo koje dolazi od Duha prisutnog u moćnim biljkama Amazona.

Pošto nemam baš puno kilograma čiji gubitak mogu da priuštim, bila sam zabrinuta. I, kao i obično, neodlučna. Njena blagost i ljubaznost, kao i njene najbolje namere prema meni, inspirisale  su me da ipak pokušam (u ovoj tradiciji držanje dijete znači da se ne konzumiraju svinjetina, kao ni druge vrste mesa osim ribe, šećer, mlečni proizvodi, droge, alkohol, ulje, so. Za vreme dijete neophodno  je suzdržavati se od seksa i masturbacije. Dijeta se može držati nedelju dana, nekoliko meseci, pa čak i godinu dana). Sličnih uputstava držimo se i u ceremoniji ajauaske. Preračunavajući broj ceremonija i obroka, zaključih da ćemo jedva išta jesti: nema večere pre ceremnije ajauaske, nema doručka kada se završi sledećeg jutra. Dobro je poznato, u raznim duhovnim tradicijama, da kada smo fizički slabi, naši odbrambeni sistemi takođe slabe, samim tim omogućavajući uvidima i vodstvu da na jasniji i lakši nacin dopru do nas.

Ceremonije ajauaske su jake i pročišćavajuće. I dok me je tako ajauaska i ovaj put bacala tamo – vamo, Noja Rao je bio prisutan u mojoj viziji, mirno stojeći preda mnom. Prvo sam mogla da vidim samo beličasto stablo, a na trenutke mogla sam da ga vidim u sredini mog torza, dok su tokovi dubokog nesvesnog izbijali iz beskrajnih dubina mog bića. Videla sam prvi nivo moje svesti, u velikoj meri, na svetlu dana. Na drugom nivou bilo je puno odrađenog posla oko iskustava iz detinjstva, rane i odbrambenog sistema. I to je bilo prilično osvetljeno, mada su neka područja još bila zamagljena. Ali tek sad sam po prvi put  postala svesna trećeg nivoa svesnosti koji se upravo otvarao: mutne vode, lepljivo blatnjavo tlo gde ne možeš da vidiš gde staješ niti kuda se struje kreću. Imala sam osećaj nemilosrdnosti u svom sopstvenom biću.

Ležala sam na zemlji, posle izuzetno nelagodnog fizičkog stanja. U mojoj viziji posećivala sam  razne ljude iz mog svakodnevnog života i molila ih da mi pomognu, da zaustave ovu patnju, da me izvuku odavde. Bila sam očajna i nesposobna da smestim telo u bilo koji položaj, a um u bilo koju tačku kako bih osetila bar neko olakšanje. Ništa. Morala sam - ne da prođem kroz patnju, vec da postanem sama patnja. I niko nije mogao da dođe da me spasi. Niko da me odatle izvuče i da obavi svo to “spašavanje” umesto mene. Bila sam sama sa svojom bespomoćnošću i onim što mi je izgledalo kao neizmerna slabost. Osećala sam se kao da sam izatkana od bezbroj niti slabosti, da sam prosto inkarnacija slabosti.
Nisam mogla da se pomerim, da ustanem, zaustavim sve to i samo odem, kao što obično činim. Nije bilo drugog načina: samo predavanje. Nisam nigde mogla da se sakrijem, nigde da odem jer bih ja bila ta koja bi krenula sa samom sobom i ponela sva ova stanja tela i svesnosti.

Noja Rao je i dalje stajao ispred mene. Nije me držao, ohrabrivao, spašavao, niti je pokazivao imalo namere da me izvuče iz ovog pakla. Jedino što je činio jeste da je ostajao prisutan... čekajući da se povežem sa dubokim izvorom moje unutrašnje snage koju sam izgubila davno, eone unazad. Čekao me je da stanem na sopstvene noge. Ne, nije bilo ponovnog ranjavanja i nisam se osećala napuštenom. Konačno sam shvatila poruku. Tako dubinski  sam se odsekla  od izvora svoje  snage da nisam mogla ni da zamislim drugi način življenja. Izgledalo je, iz ove perspektive dubokog nesvesnog koje se osvešćivalo, da ceo život provodim čekajuci na tog nekog moćnog da me spasi.

Stablo je još uvek bilo prisutno i isijavalo svetlost. Blago, nenapadno, duboko uzemljeno u svoje sopstveno biće, duh i svoju vibraciju. Naj taj nem način, vodilo me je i postojano počelo da  menja  moj život, moj stav i moj pogled na svet. Uspela sam da sednem:  po prvi put sam mogla da održim samu sebe čak i u slabosti. A slabost se polako pretvarala u snagu.
Tokom dijete u ceremoniji ajauaske, seme ove moćne biljke posađeno je u naša energetska polja. Nastaviće da raste, da nas vodi i da nas leči. Ono pojačava vezu i naš odnos prema duhovima koji obitavaju u drugim svetim biljkama. Noja Rao nas vodi u tako duboke slojeve preobražaja, kao i u samoj  legendi sa početka priče: riba se pretvara u pticu, a u mom slučaju, slabost u snagu.

A u nastavku naše legende: sledećeg dana, posle moćnog sna, poglavica se vratio Letećem Drvetu i otkinuo malo njegove kore. Kada se vratio u selo, napravio je lek i postavio ga u krug oko sela. Rekao je meštanima da ne napuštaju selo sledeća tri dana dok se pravi proslava. No, svake večeri, baš njegov sin, tajno se iskradao u šumu da bi se igrao pod drvetom. U jutro posle treće noći, na svom povratku iz šume, dečak je ugledao prazno mesto tamo gde je nekad bilo selo: bilo je prosto iščupano iz tla i polako se uzdizalo. Dečak je počeo da maše rukama i zove očevo ime, ali uzalud. Selo je nastavilo da se podiže iznad oblaka i nestaje u visinama.

Tog Šipibo sela nema ni danas, a legenda kaže da je postalo zvezda na nebu.