Postoji mnogo interesantnih tema o kojima bih mogla da pišem ovog meseca. Toliko toga se dešava u svetu ovih dana: konflikt i ratovi, gubitak voljenih, prirodne nepogode. Iako se mnoge stvari dešavaju na drugoj strani sveta, daleko od mesta na kome se trenutno nalazimo, duboko smo povezani sa svim dogadjajima. Zajedničko tlo planete na kojoj živimo nas definitivno povezuje.
I pored svega toga, izabrala sam da napišem koju reč o iskustvu koje me je duboko dotaklo pre nekoliko dana kada sam posetila farmu konja na Floridi. Susret sa par ovih magičnih bića mi je otvorilo srce i prošiliro čula. Imala sam priliku da udjem u ekspandirano stanje svesnosti bivajući jednostavno prisutna sa ovim četvoronožnim ljudima, kako ih severno-američka plemena nazivaju.
Kako sam ušla u štalu i blago pokušala da pridobijem pažnju nekoliko konja, osetila sam tugu. Većina njih je gledala kroz prozor, na suprotnu stranu od mesta na kom sam stajala, zagledani daleko u zelena polja....na koja im sada nije bilo dozvoljeno da izadju. U mom nastojanju da pridobijem pažnju, jedan od njih mi je prišao i radoznalo pogledao. Kakve predivne oči ima! Kao da je čitav univerzum sadržan u tim širokim i misterioznim očima. I duge trepavice su tu:).
Dok smo tako stajali u tišini, jedno ispred drugog, sa rešetkama izmedju nas, blago sam dotakla njegovu glavu. Polako je ustuknuo dok sam ja osetila njegov nedostatak poverenja i tugu.
Medjutim nije otišao na drugi kraj svog malog dela štale. Ostao je tu, ispred mene, radoznao kao što sam bila i ja.
Čitav novi svet je počeo da se otvara ispred mene: svet konja. Dobila sam informaciju da mi ljudi uvek hoćemo nešto od njih. Mnogi od nas nisu u kontaktu sa drugim oblicima života zbog njih samih, već samo zato što želimo nešto od njih. Da stvar bude još gora, ovi konji su samo bili u prolazu kroz farmu, nakon 18 sati putovanja od Kentakija do Floride, na putu do Portorika. U četiri ujutro sledećeg dana hvataju avion za dalje!
Oni su samo deo biznisa, objekt koji će doneti novac vlasnicima, sadašnjim i budućim, hipodromima, i kockarima – ako budu imali sreće. Kada su konji fizički povredjeni i nemogu više učestvovati u trkama, ubijaju ih....preskupo je održavati ih u životu nakon što ih iskoristimo.
Kada se tako nešto desi nama, ljudskim bićima, zovemo to izdajom. Kada mi to uradimo drugim oblicima života, nazivamo to rentabilnošću.
Ovo saznanje slama srce.
U prošlosti smo ih koristili u bitkama i ratovima, za rad u poljima i za transport...uvek smo uzimali, uzimali i samo uzimali.
Oči su mi se ispunile suzama. U tom trenutku kao da sam ušla u univerzalnu svesnost gde sam osetila kolektivni bol koji mi, ljudi, nanosimo konjima, kao i drugim oblicima života, okeanima i rekama, zemlji, vazduhu. Osetila sam ogromnu količinu bola i tuge od strane bića koje su vremenom postale naše žrtve.
Srce mi se još više otvorilo, dok sam nežno posegla za još malo kontakta, za još dodira. Predivno biće ispred mene je ovog puta dozvolilo više dodira. Tu smo stajali, jedno ispred drugog, samo radi prisustva. Ni zbog čeg više. Mogla sam satima da stojim ispred ovog čarobnog bića. Bilo je to tako oživljavajuće iskustvo, puno prisustva i proširenja svesnosti. Ovo iskustvo, puno ljubavi, pomerilo je svaku ćeliju u mom telu, svaki neuron je zasijao, svaka srčana komora proširila. Iskustvo je bilo istovremeno visceralno i spiritualno.
Sve me je ovo navelo na razmišljanje, uključujući i osećanja, o tome kako mi ljudi tretiramo druga živa bića. Ova svesnost uzimanja i davanja, samo ako imamo neku vrstu koristi, degradira ljudsku rasu. Ne znam kako sam došla do tog zaključka, ali uvek sam imala osećaj da postoji direktna veza izmedju načina kako tretiramo i ubijamo životinje, i ratova izmedju ljudi. Ta okrutnost se proširi na sve oko nas.
Odakle sve to dolazi....pohlepa, nedostatak empatije i ljubavi?
Odgovor na ova pitanja je krajnje individualan i odgovore možemo dobiti zaranjajući duboko u sebe....ili tako što sledeći put kad se nadjemo u blizini nekog "četvoronožnog čoveka" zastanemo i poslušamo šta ima da nam poruči.
Ostanite radoznali i otvoreni pred životom,
Katarina
Komentari
Svet Konja
Draga Andjelina, potpuno te
Dodaj komentar