Sveta Mesta - Visoki Dečani

U podnožju planine Prokletije, u južnoj Srbiji, okružen gustim, plišanim šumama koje mame da ih pročešljate svojim prstima, gde se izvori bistre vode takmiče sa brzim potocima koji, preplićući se, izrastaju u reke, nalazi se mesto gde je vreme stalo, gde su svi vekovi i duše, od vladara i monaha, pa sve do običnih ljudi koji su kroz njega prošli, još uvek tu - i dan danas.

To je sveto mesto gde se duhovna služba bez prekida sprovodi već skoro sedam stotina godina, čiji se kameni prag izlizao i udubio od cipela beskonačnog broja hodočasnika koji su ga posećivali stolećima, tražeći utočište za dušu i telo, diveći se arhitekturi i umetnosti, a ponajviše napajajući se prisustvom Božanskog koje moćno ispunjava unutrašnjost ove velelepne građevine.

Stigosmo u Visoke Dečane.

Izgrađen veštim rukama majstora svog zanata još u 14. veku, ovaj manastir sa svojom crkvom osnažila je kontinuirana meditacija, molitva i svesnost svih ljudi koji su ikad kročili na njegovo tlo. Visoki Dečani su svedočanstvo zajedničkog stvaralaštva božanskog i ljudskog faktora.

Božanski kanal, stub bele energije koji se spušta kroz centralni deo crkve, u jednom je dinamičnom i živom odnosu sa energijom monaha i ostalih ljudi koji u njemu svakodnevno borave. Iz tog stuba jakog duhovnog kanala emanira energija koja se razmenjuje sa energijom ljudi u najbližoj okolini, najčešće monasima, a potom od njih prenosi svima nama koji prolazimo kroz manastir. Ovaj stub energije nije samo snažan zato što je stabilno i čvrsto povezan sa izvorom i ukorenjen u tlo zemlje - on je osnažen ljudima koji su ulagali svoje prisustvo, svesnost i energiju vekovima u ovo mesto.

Kao rezultat takve fuzije dobija se snažno prisustvo božanskog prožetog ljudskim - osećaj u telu koji se ne zaboravlja. To je onaj osećaj kad vam suze krenu na oči, a vaš um ne može da pojmi šta vam se dešava, niti zašto suze i jecaji, niti zašto čuđenje i pitanje. Jedino što preostane umu je da se preda sadašnjem trenutku… i bezuslovnoj ljubavi koja ga obujmi.

Suze nisu od tuge, niti od neke specifične vrste radosti… nešto nevidljivo i čarobno dotakne vam srce i potakne žudnju duše: čistu, nemotivisanu, besprekornu. 
Ljubav li je to božanska, ekstaza o kojoj zbore mistici u raznim tradicijama? Možda… Neočekivano vas  dotakne milost, bez posebnog uzroka i naizgled ničime zasluženo.

Svesnost o ovakvom ujedinjenju energija  ima moć da vas uzdigne u druge sfere, a da pri tome ne zaboravite ljudsku, koja je osnova svega duhovnog u ovom svetu. Kao čanak koji drži mleko, kao korito koje spira brza i bistra reka, kao ljudska svesnost koja sadrži nektar… telo sadrži oboje.

I sada, posle par meseci od fizičke posete Visokim Dečanima, blago me zapljusne talas te božansko-ljudske ekstaze i suza.

Neka.

Nek nastavi da me napaja, čisti i ojačava ovaj izvor ljubavi i života, postojanosti, usredsredjenosti, čarobnog srca koje se svaki put proširi još za santimetar više kad ova reka dotakne moje biće svojim talasima. U isto vreme me čini velikom i poniznom, centriranom i neograničenom, mekom i jakom, ranjivom i neustrašivom. Takav je život Božanskog Čoveka koji se stvara u vreme velikih promena koje nas okružuju i prožimaju.

Nek nas ovakva iskustva i mesta na zemlji drže u vremenskoj liniji koja čuva i održava ljudskost, kontakt i poštovanje ka ljudskom životu.

Jer uistinu, ljudski život je svetinja. Nema razlike između ljudskog i božanskog. A mesta na našoj planeti, kao što su  Dečani, nas uporno na to podsećaju. Svojom duhovnom snagom nas mogu u trenutku pročistiti, kako fizički, tako emotivno i mentalno, a samim tim i duhovno. Rekonstruišu nam i preslažu individualno energetsko polje u tili čas i ostave nas u mekoći, radosti, ljubavi, snazi  i jedinstvu… postave nas u svrhu svog postojanja, u fokus i centar. Strah iščezne kao da nikad nije ni postojao.

Tad se setimo ko smo, zašto smo tu i šta smo došli da obavimo na ovoj svetoj zemlji.

I tako…to se već dešava, znali mi ili ne, već više od pola milenijuma na ovom svetom mestu Visokih Dečana. Hvala svim ljudima koji su ga ojačali kroz vekove, hvala božanskom koje nastavlja da se manifestuje u njemu, hvala onima koji čuvaju ovakva mesta na našoj planeti i održavaju ih živim izvorom na kome se duše mogu napajati - iznova i iznova.

Fotografije preuzete sa www.decani.org