Da li ste ikada razmišljali šta je to što nas pokreće posle najvećeg gubitka, pada ili razočarenja? Šta je to što nas, i posle izdaje, pronevere i povrede ponovo pokreće u susret ka drugim ljudima? Paradoksalno, naša urodjena potreba za kontaktom, potreba da završimo u nekom, u nečijim očima, u nečijoj koži, u nečijim mislima.
Mi, ljudska bića, imamo neurone (nervne ćelije) koji su organizovani na takav način da teže kontaktu. Nove studije otkrivaju tzv. neurone ogledala koji omogućavaju da osetimo ono što drugi osećaju. Ovo je centar empatije, čija svrha postojanja se jedino može opravdati potrebom za društvenom interakcijom. Da nema duboke potrebe, tako duboke da je prosto neuhvatljiva u svojim dubinama, da se povežemo sa drugim bićima, ovaj centar ne bi postojao.
Ova vrsta neurona je sposobna da spontano i potpuno prirodno stvori nevidljivu kariku izmedju mozga dva ili više ljudskih bića (uključila bih ovde i životinje). Kroz ljudski, urodjeni wifi, da tako kažem, možemo da osećamo ono što osoba koju posmatramo oseća ili misli ( gledanje filma, snimka na TV, glumaca u pozorištu, samo su neki od primera).
Kod ovih neurona ne postoji diskriminacija. Oni jednostavno oslikavaju i dozvoljavaju energetsku asimilaciju osobe koju imamo na umu. Ako smo opsednuti nekom osobom i njenim ponašanjem, automatski se povezujemo sa njom i energetski asimiliramo osećanja te osobe u naša, na taj način čineći njihove emotivne realnosti našim sopstvenim.
Pošto smo se ukratko upoznali sa radom neurona ogledala, vidimo da je, čak i sa naučne baze, vrlo bitno sa kim se povezujemo, kakva osećanja ti sa kojima se povežemo bude u nama, i sa kim se asimiliramo.
E sad, setite se svih naših radova na radionicama ili individualnim tretmanima. Setite se koliki deo našeg rada na sebi je još uvek “zakačen” za roditelje i one koji su nas povredili ili nas još uvek povredjuju. Dok još uvek držimo stara uverenja i neprocesirane emocije, dok su još uvek naši umovi usredsredjeni na izdaju majke, napuštanje od strane oca ili prevaru partnera, toliko pojačavamo fiziološku akrtivnost u mozgu i povezanost neurona koji insistiraju na tom filmu, koji se iznova i iznova reprizira.
I tako, iz dana u dan potvrdjujemo realnost koja se desila u prošlosti, usadjujemo je u sadašnjost i ona nastavlja da raste u budućnosti (bukvalno na fizioloskom planu). Dobro zaključujete: zapetljali smo se u sopstvene neurone (čitaj uverenja) koji nas sve više čine da ličimo i budemo kao oni koje optužujemo.
Na svu sreću, isti ovi neuroni mogu se i reprogramirati. Neuroplastičnost je nova grana neuro-nauke koja kaže da se putanje i način povezivanja neurona može promeniti novim iskustvima u novom okruženju. Drugim rečima, putanje neurona i sinapse se počinju menjati i povezivati na drugačiji način zahvaljujući novim mentalnim, telesnim, emotivnim i spiritualnim iskustvima u novom okruzenju. To je ono kad vas u trenutku jake emotivne reakcije u toku ličnog procesa, dok insistirate na svojoj priči iz prošlosti, vaš terapeut uporno i blago vraća u sadašnji trenutak i pita: šta vidiš ispred sebe sada, šta vidiš u očima terapeuta ili partnera u procesu u ovom trenutku? Najverovatnije nekog ko vas susreće umesto ostavlja, nekog ko vas vidi i čuje, umesto onog dobro poznatog ne registrovanja i ne vrednovanja.
Što će reći, da tamo gde nismo osećali povezanost sa majkom, ocem itd. gde je prosto ostala “rupa” u električnom kolu nervnog sistema, može se izgraditi novi most neurona koji se stimuliše novim iskustvom (ili pravilnije rečeno, može se pospešiti vec postojeći kapacitet, oživeti taj deo neuronskog kola). Znate onaj osećaj kad vam nije palo na pamet da može drugačije? E, upravo to, sad nam je “bljesnulo” da može i ovako, i onako i svakako. Vidici su se proširili. Svesnost se proširila.
Čitajući poslednjih dana o ovim novim pronalascima, sve više imam realizaciju da metoda rada na sebi koju praktikujem, i delim sa drugima, dubinski menja svesnost i život. Nije da to nisam ranije znala, ali mi se to saznanje sada potvrdilo i proširilo. Fascinantno je, kad se ono što se već znalo u našim krugovima “novog doba” i transformacije svesnosti, potvrdi i naučnim istraživanjima.
Potvrdi se, sa još jednog aspekta, sa još jednog nivoa saznanja, da smo na pravom putu.
Ostanimo radoznali i otvoreni ka misterijama svoje svesnosti i ovog čarobnog fizičkog tela.
Katarina
Dodaj komentar