Ikaro - vizija pretvorena u zvuk

Bilo je to kasno u noć, pri kraju naše pete ceremonije ajauaske. Maestra Huana bi, u svim ceremonijama sela ispred svakog pojedinca u našoj grupi i pevala ikaro, samo za tu osobu…ili bolje da kažem - kanalisala viziju u zvuk.  Kaže se da ajauaska, ili duh ove svete biljke, otvara viziju Onanji (aka šaman, iscelitelj) u kojoj ona vidi određene forme koje pevajući pretvara u zvuk. Ta zvučna vibracija se prenosi u energetsko polje osobe kojoj se peva, popravlja oblike energetskog polja i na kraju se utiskuje kao zaštita.

Ove noći onanja Huana je sela ispred mene i počela da poje ikaro. Blago sam otvorila oči, u dubini tame maloke (mesto, gde se održavaju ceremonije, na slici) i videla po prvi put ikare kako sleću na moje eterično telo. Prethodne ceremonije ajauaske su bile prilično teške, bilo zbog fizičkih teškoća i purgatornog dejstva ove biljke koja leči dušu, bilo zbog vizija i uvida koji nisu bili ni malo laki. Večeras, dok se osećao miris Akva Floride u zraku, dok je Huana duvala mapaćo (tabako) u vrh moje glave, pa u sklopljene ruke, zvuk se pretakao u sliku, a slika u zvuk.

Šipibo narod, koji živi uglavnom duž Ukajali reke (pritoka Amazona) u Peruu, već vekovima se smatra majstorima ajauaske. Vizije koje imaju u ceremonijama pretaču u zvuk koji se kao zaštita postavlja u energetsko polje čoveka, a potom se još više materijalizuju i postaju vidljive golom oku na tradicionalnim Šipibo tkaninama i keramici.

Po shvatanju Šipiba, kosmos je napravljen od zvuka. Svaka stvar, živa ili neživa, ima svoju mustru. Kada dodje do prekida linija u mustri, nastaje bolest. Ponekad, kažu, osoba pokupi negativnu mustru, ponekad zlonamerni duhovi postavljaju neharmonicne oblike u naše polje. A ponekad, dodajem ja, usled naših ograničenih uverenja, nezdravih odnosa ili gubitka duše usled traume, mi sami orkestriramo svoju sudbinu..i zamrsimo linije u svojoj mustri.

Konzumiranje ajauaske i pribegavanje ovim drevnim ceremonijama je ozbiljna stvar. Lek koji nosi Duh Biljke je moćan, jedinstven i nezamenljiv. Može ga dati samo biljka, niko drugi. Iscelitelj je samo provodnik. Moja poznanica me već nekoliko puta pita istu stvar: “Posle toliko edukacija koje imaš, i svog rada na sebi…šta će ti to, zašto?”. Pokušah u nekoliko navrata da joj objasnim da je Lek Biljaka nešto sasvim drugo, da te vodi u dubine u koje ni jedna radionica ne stiže, da Ajauaska „Convoca“ (proziva) kad je vreme i kad si spreman. Ali bezuspešno…i dalje se čudi kako i zašto ja završih sa grupom žena u Šipibo ceremoniji ajauaske.

A univerzum i dalje proizvodi svoje zvuke, biljke isceljuju pevajući pesme, a iscelitelji ovog drevnog naroda “vide pesme” i “čuju slike”, a potom ih prenose svojim pacijentima sa namerom isceljenja i uspostavljanja harmonije.

I tako je to veče, u dubokom mraku maloke, Huana pevala ikare, svakom od nas ponaosob, ovaj put u obliku Arkane (postavljanje zaštite) koja se mrežasto provlačila kroz moje energetsko i fizičko telo. Kaže se da bi se ikaro mustre što duže održale u polju, potrebno je pevati, plesati, svirati, pisati.

Pevanje je najvažnije…pevanje duha, tamo negde, u beskraju gde se slika pretvara u zvuk i zvuk u sliku, a oboje slivaju u dušu. Tamo gde je realnost fluidna, gde nema početka, ni kraja, gde vreme ne postoji kao linearna pojava već se priče pričaju samo u sadašnjosti.

Maestra Huana peva Ikaro