Prevencija Prehlade i Gripa - 2. deo

Evo nas, još uvek učimo i radimo na prevenciji prehlade i gripa u našem drugom članku. I ne samo na prevenciji prehlade i gripe: snažan imuni sistem nas može odbraniti od još mnogo drugih kompleksnijih zdravstvenih izazova. Pre nego što zaronimo u biljke i recepte, hajde da pogledamo u nekoliko hranjivih sastojaka koji su presudni za efikasanu funkciju imunog sistema.

 

Vitamin D3, zapravo hormon proizveden u našoj koži, posebno u kontaktu sa suncem,  smanjuje zapaljenja i proizvodi protein koji se bori protiv virusa. Ako  20 minuta dnevno izložimo veću površinu kože sunčevoj svetlosti ( ne samo lice i ruke)  kada je sunce pod uglom od 45 stepeni,  vaše telo će krenuti u  proizvodnju poprilične količine vitamina D. Ukoliko vam to klima ne omogućuje, nadoknadite potrebnu količinu konzumiranjen  5,000-10,000 IU vitamina D3.

 

Cink smanjuje upalne procese, podrzava  limfocite i pomaže stvaranje antitela. Izvori su školjke i  seme bundeve.

 

Vitamin C se nalazi u svežem voću i povrću. Ukoliko  voće i povrće duže vremena stoji u frižiderima, kao što je slučaj u prodavnicama, nivo C vitamina će opasti. Stoga kupujte što je češće moguće sveže ubrano voće i povrće. Vitamin C je osetljiv na visoke temperature,  stoga izbegavajte prekuvavanje vašeg povrća. Šipak je bogat biljni izvor vitamina C.

 

Vitamin A  je važan za zdravu kožu i sluznice. Njegov nedostatak se ogleda u suvoj koži, nedovoljnoj proizvodnji sluzi (stvaranje sluzi je važno kada dodje do prehlade) i u formiranju akni. Izvori su maslac, kajmak i ulje jetre bakalara.

 

                                                                                   *        *       *

 

Biljke koje se koriste za prevenciju se obično uzimaju dugi vremenski period. Poznati su kao imunomodulatori - oni koji su dobri za sveopste zdravlje i snagu imunog sistema. Uzimamo ih kada smo zdravi. 

 

Astragalus – drevna kineska biljka koja se preporučuje kao čaj (kuvanje korena u trajanju od ½ -1h, dok voda ne ispari, otrprilike polovina). Koristi se u slučajevima alergija, i za zaštitu srca i jetre. To je biljka koja ima moć da izgradi vaš “zaštitni chi”. Može se dodati u supe i kao takva da se jede, ili da od nje napravite čaj. Pošto je koren deo biljke koji se koristi, postarajte se da ga prvo skuvate pre nego što ga dodate preostalom povrću. Preporučena doza je 15-30 grama.

 

Reiši – je pečurka koja je visoko cenjena u drevnoj kineskoj medicini gde je korišćena za dugovečnost. Veoma je tvrda, stoga je kupujte isečenu i kuvajte je najmanje sat vremena. Ona može biti konzumirana kao hrana, u pirinču i supi. Reiši podržava imuni sistem i jetru, koristi se u borbi protiv raka, a kompatibilna je sa astragalusom. U današnje vreme je komercializovana te se dodaje u kafu (ganoderma kafa) i čokoladu. Preporučena doza je 3-15 grama.

 

Kodonopsis – je biljka slatkastog ukusa, takodje je zovu sirotinjski ginseng. Posebno se koristi za  podršku imunog sistema, ali ne kao stimulator i nije toliko energetski zagrevajuća kao ginseng. Nije ni skupa, pa otuda i njen nadimak. Preporučena doza je 15-30 grama.

 

Ašvaganda – poznata kao “Indijski ginseng” je poseban lek za slabost, iscrpljenost, hronične bolesti, i za nesanicu. Ukoliko se koristi svakodnevno kako bi se sprečila bolest dovoljno je uzimati 1 gram; a ako se uzima za vreme bolesti preporučena doza je 5-30 grama.

 

Ginseng – ukoliko se osećate hronicno umorno, hladno i slabo (svi simptomi nedostatka) ginseng je biljka za vas. Ovo je još jedna biljka za dugovečnost, stimulans je, zagrevajuća po prirodi i vrlo hranjiva. Doza je 6-9 grama.

 

Beli luk -  iako se obično  koristi u pripremi hrane, beli luk ima snažno antimikrobno dejstvo, pojačava cirkulaciju i pospešuje varenje. Uključujemo ga u mnoge preparacije koje delimo sa vama. 

 

A evo i recepata! Najinteresantniji deo u proučavanju lekvitog bilja jeste prakticno iskustvo.

 

Većina ovih recepata je formulisala Rosalee de la Foret, klinički herbalist i jedna od mojih učitelja.

 

 

2 kašike suvog korena djumbira (ja preferiram sveže rendani. Smanjite količinu ako vam je suviše ljut)
 

2  kašike sušene kore pomarandže
 

1 kašika iverja kore cimeta
 

1 kašičica bibera u zrnu
 

1/2 kašičice oljuštenog kardamoma ili dve smrvljene čaure
 

1/4 kašičice karamfilića ( 3-5 karamfilića)
 

10-20 g astragalusa
 

6-9 grama sečene reiši pečurke
 

1 ½ l vode

 

Stavite sastojke u posudu i prelijte ih vodom. Kada prokuva smanjite jačinu vatre. Kuvajte otprilike sat vremena. Ukoliko ne koristite reiši i astragalus i pravite samo čaj tada nema potrebe da ga kuvate toliko dugo. Procedite, dodajte med a  ukoliko želite i mleko od badema.

 

 

Suvi šipak bez semena
 

1 kašičica meda ( ili više ako volite)
 

1 štapić cimeta
 

sok od višnje ( ili jabuke)

 

Napunite teglu od 250 ml do ¼-ne šipkom. Dodajte med i cimet. Napunite teglu sokom od višnje ili jabukovim sokom.  Neka odstoji preko noći. Ujutro bi šipak trebalo da je upio sav sok, čineci tako pulpasti namaz. Izvadite štapić cimeta. Možete ga koristiti kao namaz za hleb, za deserte, itd. Čuvajte ga u frižideru, i iskoristite ga u narednih nekoliko dana. 

 

 

 

1 kašika šipka u prahu
 

1 kašika acerole u prahu
 

1 kašika amla praha
 

Med
 

Prah pomarandžine kore (ukoliko želite)

 

Pomešajte prah biljaka tako da ne ostane grumenčića. Dodajte blago zagrejani med u praškastu mešavinu. Ja nikada ne merim koliko meda koristim. Dodajte malo pa promešajte, pa ponovo dodajte još malo pa promešajte. Konačna konzistencija treba da bude ni previše lepljiva ni previse vlažna. Kada je prah pomešan sa medom, oblikujte smešu u kuglice veličine graška. Kuglice mogu da se uvaljaju u  prah od narandžine kore ili neki drugi prah od sastojaka iz mešavine. Od ovoga možete napraviti oko 45 kuglica. Čuvajte ih u hermetičnoj posudi. One mogu da traju poprilično vremena.

 

Upotreba: Uzmite 1-3 kuglice na dan. Bezbedno je da uzmete više od 3 kuglice, stim što je nuzpojava uyimanja previše C vitamina meka stolica. Ako primetite da vam je stolica meka tada jedan dan preskocite sa uzimanjem i ubuduce nastavite sa manjom dozom od prethodne. Vitamin C ne bi trebalo da uzimate u pojačanoj dozi  za vreme trudnoće.

 

 

 

Za mene lično je najlakše kada biljke uzimam sa hranom. Umesto da spravljam samo tinkture, posebno sa onim biljkama  koje su ujedno i sastojci hrane, možemo spravljati hranjivo, antiviralno i antibakterijsko sirće. Ono se može konzumirati zasebno, kao lek, ili kao dodatak hrani.

 

2 čena belog luka, zdrobljena
 

1 kašika suvog cveta lavande
 

2 kašike suvog lišća ruzmarina
 

2 kašike suvog lišća žalfije
 

2 kašike suvog lišća majkine dušice ( timijna)
 

4 kašike sušenog korena angelike (andjeoski koren/siriš)
 

3 klinčića
 

Jabukovo sirće

 

Napunite četvrtinu tegle biljkama. Dopunite teglu jabukovim sirćetom, i poklopite plastičnim poklopcem ili stavite plastiku izmedu metalnog poklopca i tegle. Ostavite da odstoji 3 do 4 nedelje. Procedite. Rok upotrebe nije ograničen.

Koristite 1-2 kašike dnevno kako bi sprečili bolest. Ukoliko osetite da se razboljevate tada uzimajte jednu kašičicu na svakih pola sata.

 

Tako, sada već imate poprilično posla da uradite. Uzmite zdravlje u svoje ruke, vodeći računa o sebi i o svojoj porodici. Ovo je vrlo osnažujući akt.

 

U našem sledećem članku, kada se ponovo sretnemo, govorićemo o tome šta da radimo kad smo se već razboleli.

 

Budite dobro i ostanite zdravi,

 

Katarina

Northeast School of Botanical Medicine graduate