U Srcu Svih Naših Tuga

Tuga i osećaj gubitka koje često pripišemo  neuspehu naše ličnostii, zapravo su osećanje praznine gde je trebalo da sretnemo lepo i čudno ono Drugo..

- Paul Shephard

Nalazimo se u vremenu završetaka, oproštaja, razgradnje i, kao posledica sveg tog gubitka, i u vremenu velikih tuga. Gubimo prijatelje, poznanike, članove porodice - jednom rečju voljene, ljude koji su nam nešto značili, koji su dotakli naše živote dobrotom, osmehom, mudrošću, ljubavlju. Gubimo drage nam životinje - one koje su nas volele kad je izgledalo da nas niko drugi ne razume, koje su nudile bezuslovnu ljubav i ljupkost kad ni sami nismo mogli to da ponudimo sebi.

Gubimo slobodu, dom, zemlju u kojoj smo se rodili i svet koji smo poznavali oduvek. Gubimo majku zemlju pod sveprožimajućom destrukcijom, drveće i stotine vrsta biljaka kojima nismo nikada stigli ni da damo ime. Gubimo pre nego što smo imali priliku da to nešto imamo.

Gubimo prijateljstva, brakove, posao, snove, nade, sigurnost i stabilnost. Neki od ljudi su izgubili zdravlje i delove tela. Gubimo sebe onakvog kakvog smo poznavali ceo život.

Ono što povezuje sve ove gubitke, ono što je zajedničko svima njima, jeste osećaj praznine i usamljenosti. Ta praznina je u našim telima, u našim osećanjima - kao nešto, beskonačno, kao rupa bez dna. Kao nešto čemu se ponekad ne vidi kraj.

Tuga prouzrokovana gubitkom ima tendenciju da nas preplavi i potopi. To se dešava i ako je ispoljimo, i ako je držimo duboko u sebi i ogradjujemo se od nje.

Tuga od gubitka je duboka i kompleksna. Nije kao obično, prolazno rastuživanje koje se može desiti usled razočarenja, tužnog dogadjaja ili jednostavno emotivnog stanja.

Tuga prouzrokovana gubitkom je složena i može da sadrži i driuge emocije u sebi, mnogo duže traje, preplavi nas i može prouzrokovati i fizičke simptome (gubitak apetita, umor).

Postoje gubici koji se oplakuju dugo vremena. Zato se u ovo bivanje sa tugom ne ulazi da bi se ona  prevazišla, a mi olakšani prešli na drugu obalu i lagano nastavili sa svojim životom. Neki gubici su nenadomestivi i zato učimo da živimo sa njima, sa praznim mestom koje je ostalo u nama i oko nas. Što smo stariji, sve više gubitaka proživimo. A sve što imamo u ovom svetu ćemo jednog dana izgubiti. To zvuči kao mnogo praznine.

Zapravo, biti odrastao i zreo čovek znači razviti odnos sa tugom prouzrokovanom gubitkom i postati njen šegrt, kako kaže Francis Weller.

Na ovoj radionici, ili bolje rečeno, bivaonici, bićemo sa sobom i drugima na spirali tuge. Šegrtovaćemo sa njom jer ona nas svaki dan, i onako dotiče, u raznim oblicima i na razne načine. Pričaćemo sa njom, šetati, pevati, plesati, pisati joj...

Slušaćemo druge, osluškivati sebe i praviti sve više mesta za ono što želi da se pomeri i ispolji u svakom od nas. Kao i u alhemijskim procesima, ono što se kuva nije namenjeno unapredjenju sebe, već razvijanju strpljenja koje je potrebno da životna esencija, duša, postane ono što hoće da postane.

Ovaj proces zahteva predavanje i zajednica je jedino mesto gde se on može odmotati na sebi svojstven način, za svakog od nas. Žalovanje nije privatan, već zajednički proces.

Uplata nepovratnog avansa od 50€ je neophodna pri registraciji. U slučaju da organizator otkaže radionicu, avans će u potpunosti biti vraćen. Dinarska protivvrednost se može uplatiti na: