Postoji predivna priča o čoveku, duhovnom tragaocu koji je sa žudnjom tragao za prosvetljenjem. Godinama je vršio sadhanu i proučavao spise, i sada je imao osećaj da mu je bilo potrebno da sve to kruniše. Zato je krenuo u potragu za guruom koji bi mu podario pravo prosvetljenje. Svi su mu rekli da na vrhu odredjene planine, živi učitelj koji je sposoban da podari prosvetljenje svojim učenicima i posvećenicima. Naš tragaoc je putovao peške nedeljama kako bi stigao do pećine učitelja na vrhu planine. Kada je stigao, pao je pred stopala učitelja i ispoljio svoju iskrenu želju za prosvetljenjem. Tragaoc je nastavio da priča učitelju o svoj sadhani koju je vršio, o svemu što je naučio, o svemu što je iskusio i o onome što smatra da treba još postigne.
Učitelj je ćuteći slušao. Kada je tragaoc konačno završio dugo izlaganje svih svojih duhovnih iskustava, rekao je: " Hajde da popijemo šolju čaja." Student ga je pogledao šokirano. "Šolju čaja!?", uzviknuo je. " Praktikovao sam godinama, meditirao godinama, tražio mesecima i nedeljama pešačio da bih došao do tebe i konačno dobio prosvetljenje. Ne želim šolju čaja, želim oslobodjenje."
Medjutim, učitelj je i dalje mirno insistirao da popiju šolju čaja. Stavio je šolju na pod svoje pećine, pored studenta, i počeo da sipa vruć čaj. Kada je čaj ispunio šolju, sve do vrha, učitelj nije prestao da sipa. Nastavio je, iako se čaj prelio preko šolje, u tacnu i iz tacne po tlu pećine. Student je skočio jer je vruć čaj dotakao njegovo koleno. " Prestani! Šolja je puna. Ne može više primiti ni malo čaja. Sve se prosipa po podu ."
Učitelj je seo i rekao tragaocu: " Ti si kao ova šolja čaja. Tako si pun onoga što misliš da znaš, onoga što misliš da si dostigao, video i onoga što smatraš da ti je potrebno, da prosto nema mesta za ono čemu te mogu naučiti. Sve dok ne isprazniš sebe od svog ega i iluzija, moja učenja će biti izgubljena kao i ovaj čaj na podu."